Prvo palaninarsko društvo u Vršcu osnovano je 7. marta 1929. godine. Po ugledu na čuveno bečko planinarsko društvo ”Naturfreunde” i vršačko društvo je dobilo naziv: Društvo ”Prijatelj prirode”. U to vreme u Vojvodini je postojalo još samo jedno planinarsko društvo i to: Planinarsko društvo ”Fruška gora” u Novom Sadu.
Društvo je osnovano sa osnovnim zadatkom da popravlja, održava i ulepšava sve puteve i putanje od Gradskog parka, preko Crkvice, Kule, Turske glave pa sve do Prevale u gradskoj šumi. Na osnivačkoj skupštini u zgradi magistrata za prvog predsednika društva izabran je Bogdan Dimitrijević.
Prvo markiranje Vršačkih planina od parka preko Kule i Lisičije glave do Guduričkog vrha izvršeno je 11., 12. i 13. maja 1940. godine. Početkom II Svetskog rata ovo društvo je prestalo sa radom.
Posle završetka rata po nalogu vlasti predratna planinarska društva su morala da se pripoje fuskulturnim društvima. Godine 1946. osnovan je Planinarski odbor Vojvodine, čiji je član bio i vrščanin Petrović Slavko, dugogodišnji predsednik Fiskulturnog društva ”Dušan Silni”. Ovaj odbor je 1948. godine doneo pravila za osnivanje planinarskih društava.
S obzirom na vrlo jak planinarski pokret u Vršcu, a nedugo po donošenju odgovarajućih propisa koji su to dozvolili u Vršcu 01.01.1949. osnovano je Planinarsko društvo ” Vršačka kula”. Prvi predsednik društva je bio Petrović Slavko.
Društvo je 1950. godine adaptiralo postojeći objekat na Širokom bilu i preuredilo ga u lep planinarski dom. 1962. naša sekcija koja je okupljala uglavnom radnike železnice i članove njihovih porodica, izdvojila se u samostalno Planinarsko društvo ”Železničar”. Vremenom naše društvo je postajalo sve jače i masovnije a posebno se vodila briga o mladima. 2003. godine naša sekcija za orijentaciju u prirodi izdvojila se u posebno društvo ”Kompas”. Sa ova dva kćerinska društva održavamo korektnu i obostrano korisnu saradnju.
Dugi niz godina društvo je imalo svoje letovalište na Jadranskom moru u Malom Ratu u okolini Omiša. Tu je letovala uglavnom školska omladina iz Vršca. Stabilni prihodi su omogućavali društvu veliki broj raznovrsnih planinarskih akcija. Neki od najvećih sportskih rezultata ostvareni su upravo u tom periodu. Među njima su i takvi kao što je uspon na Triglav, Olimp, Musalu, Kavkaz, Mon Blan, Mont Kenia, Kilimangaro pa i na pojedine vrhove Himalaja. Slavu vršačkih planinara širom sveta proneli su Tereza i Dušan Omorac, Andraš Hajnal, Miloš Lazarević i Dragan Bogdanović.
