Bio jedan čovek pa imao tri sina. Naiđe zla godina te im sve imanje uništi i nasta velika glad. Onda oni krenu da se presele na kakvo bolje mesto. Išli su tako preko brda i dolina, prešli preko velike reke i zaustavili se podno divne šumovite planine. Otac odluči da se tu nastane i reče: ”Svaki od vas će da odapne strelu iz luka, pa gde ona padne tu neka sačini kakvu građevinu.” Najmlađi sin pusti strelu i tamo gde ona pade on sačini lep grad i nazva ga Vršac. Srednji sin pusti strelu i tamo gde ona pade on podignu divan manastir i nazva ga Mesić. Najstariji sin pusti strelu i tamo gde ona pade sačini veliku tvrđavu i nazva je Vršačka kula. Onda otac između građevina svojih sinova zasadi vinograd da ih večno spaja i da u njemu nalaze radost i veselje… Ma šta ko o ovoj priči mislio, mi vrščani tvrdo verujemo da se ovo baš ovako zbilo i nikako drugačije.
Ako je pak verovati tamo nekoj istoriji, Kulu su podigli Brankovići, najverovatnije despot Đurađ. Nakon pada Smedereva, on je sa svojom ženom Irinom -Jerinom došao ovde i dobro utvrdio već postojeći letnjikovac.
Od nekadašnjeg velikog utvrđenja sa dve kule, opasanog visokim kamenim zidom, ostala je samo jedna branič kula. Sazidana je od kamena i visoka je oko 19 metara. Zidovi su debeli oko 2,5 m. Nekada je imala tri sprata i podrum. Danas su na njoj montirane metalne stepenice radi turista koji svakodnevno posećuju ovo mesto.
Sa Kule se pruža veličanstven pogled. Prema zapadu grad Vršac leži kao na dlanu. Na severozapadu je aerodrom i Pilotska akademija JAT-a. Na istoku su vrhovi Vršačkih planina, a na jugoistoku se naziru visovi Karpata iznad Đerdapa. Na jugu je termoelektrana Kostolac, a na jugozapadu se nalazi Deliblatska peščara, specifičan geografski kompleks i jedno od najvećih peščanih prostranstava u Evropi.
Od Kule trasa transverzale vodi preko Turske glave (402 m/nv), pored odmarališta Crveni krst, pa sve do Đakovog vrha.
Rastojanje do KT-3: 3km.
Potrebno vreme: 1 čas.
Visinska razlika: 40 do +90.